*put gore, put dole, jedno te isto.
 |
| Dulac |
Vreme sadašnje i vreme prošlo
Oba su možda prisutna u vremenu budućem,
A vreme buduće sadržano u vremenu prošlom.
Ako je čitavo vreme večno prisutno
Čitavom vremenu nema iskupljenja.
Šta je moglo biti jeste apstrakcija
I ostaje trajna mogućnost
Samo u jednom svetu razmišljanja.
Šta je moglo biti i šta bilo je
Ukazuje na isti kraj, uvek prisutan. - TS Eliot preveo Ivan Lalić
“Filozofija je savršeno u pravu kada kaže da se život mora razumevati unazad. Ali tako se zaboravlja druga pretpostavka - da se mora živeti unapred. Što više čovek misli o ovoj pretpostavci, to više mora zaključiti da život u vremenu nikada ne postaje dovoljno razumljiv, jednostavno zato što nikada ni u jednom trenutku čovek ne dobije savršen predah da zauzme stav - unazad." Kierkegaard
“Zaboraviti - to je želja svih ljudi, i kada se susretnu sa nečim neprijatnim, uvek kažu: Kada bih samo mogao da zaboravim! Ali zaboravljanje je umetnost koja se mora unapred praktikovati. Sposobnost zaborava uvek zavisi od načina na koji pamtimo, ali to kako pamtimo zavisi od načina na koji doživljavamo stvarnost. Onaj koji se prizemlji brzinom nade, sećaće se na takav način, da nikad više neće moći da zaboravi. Zato je nil admirari (ničemu se ne diviti) prava životna mudrost. Nijedan deo života ne sme da ima toliko značaja za čoveka, da ne može da ga zaboravi u bilo kom trenutku kada poželi; s druge strane, svaki pojedinačni deo života treba da ima toliko značaja da ga se može prisetiti u svakom trenutku...
Što se više sećamo na poetičan način, utoliko lakše zaboravljamo, jer sećati se poetički zapravo je samo drugi izraz za zaboravljanje. Kada se sećam poetički, moje iskustvo je već prošlo kroz promenu u kojoj je izgubilo sav bol. Kako bismo se na takav način mogli sećati, moramo obratiti pažnju na to kako živimo, a naročito kako uživamo. Ako uživamo bez zadrške do samog kraja, ako stalno prihvatamo najviše što nam uživanje može pružiti, nećemo biti u stanju ni da se sećamo ni da zaboravimo. To jest, nemamo čega da se setimo sem prezasićenosti, koju želimo da zaboravimo ali koja nas sada muči nevoljnim sećanjem. Zato, ako čovek primeti da ga je uživanje ili neki deo života poneo prevelikom snagom, nek zastane za tren i priseti se. Ne postoji bolji način da se da loš ukus nastavljanju. Od početka držimo pod kontrolom zadovoljstva; ne dižemo prilikom svake odluke puna jedra; udovoljavamo sebi uz određeno nepoverenje. Samo tako je moguće uhvatiti u laži poslovicu koja kaže da ne možemo imati i jare i pare." Kierkegaard, Ili/Ili
“Oženi se, i zažalićeš. Nemoj se oženiti, takođe ćeš zažaliti. Oženiš se ili ne oženiš, zažalićeš svakako. Oženio se ili ne oženio, zažalićeš svakako. Smej se glupostima ovog sveta, i zažalićeš. Plači nad njima, takođe ćeš zažaliti. Smej se glupostima ovog sveta il plači nad njima, zažalićeš svakako. Smejao se glupostima ovog sveta il plakao nad njima, zažalićeš svakako. Veruj devojci, i zažalićeš. Ne veruj devojci, takođe ćeš zažaliti. Veruj devojci il joj ne veruj, zažalićeš svakako. Verovao devojci ili ne, zažalićeš svakako... Ovo je, gospodo, suština sve životne mudrosti. " Kierkegaard, Either/Or
 |
| Dulac |
Bezbrižna ravnodušnost prema svemu, možda. U grlu mi knedla .Sjajan tekst!
ReplyDeleteEliot i Kjerkegor O.o kombinacija :)
ReplyDeleteKjerkegor je ispao car u ovom slučaju:
ReplyDelete"Zato, ako čovek primeti da ga je uživanje ili neki deo života poneo prevelikom snagom, nek zastane za tren i priseti se. Ne postoji bolji način da se da loš ukus nastavljanju. Od početka držimo pod kontrolom zadovoljstva; ne dižemo prilikom svake odluke puna jedra; udovoljavamo sebi uz određeno nepoverenje. Samo tako je moguće uhvatiti u laži poslovicu koja kaže da ne možemo imati i jare i pare." :D
Al vidiš šta reče Niče, a citat je možda neprecizan: "Sve bilo jednom je odlomak, zagonetka, čudnovat slučaj - dok mu stvaralačka volja ne kaže 'jer tako sam htela'." A? :)
ReplyDeletePa, vidi, to što je Niče napisao mi zvuči kao savršen šlagvort za opravdanje bilo kog smera (inicijalno željenog ili neželjenog) u kom je neka situacija krenula da se odvija.
ReplyDeleteGeneralno, ja podržavam taj kreativni odnos prema stvarnosti, kao i tezu da apsolutno hoću i jare i pare. :)
(Ja neću ni jare ni pare)
ReplyDeleteImam problem, jer pokušavam da ne govorim serglish, a htela sam da kažem da mi se dopada ovaj Sorenov zdrav detachment, otklon, nije otklon, nema veze, mislim na onaj deo u kom kaže da ničemu ne daš previše značenja da ne bi mogao da zaboraviš, a opet da mu daš toliko značenja da možeš uvek da se setiš. Zdravije mi dođe nego vraćati se na stvar post festum, sa idejom da promeniš perspektivu.
ReplyDeleteMhm, to je dobra misal. A ovaj kreativni odnos prema realnosti je zabavn dok ga držiš pod kontrolom i dok si ga svestan. Nažalost, mnogi nisu.
ReplyDeleteOpet mi nisi rešila problem kako se prevodi detachment? :)
ReplyDeleteBemliga, nisam znala da mi je to na spisku zaduženja! :D
ReplyDeleteZavisi i od konteksta to...pretpostavljam da nisi mislila na razdvojenost...napribližnije što mi pada na pamet jeste nepristranost ili, možda, otklon. :)
Ok, ne uspevam da kucam više jer ne vidim tastaturu, a htela sam da kažem da ti nije neka pomoć. Nezahvalna sam. :)
ReplyDeleteI htela sam da dodam nešto o sjebanom odnosu prema stvarnosti, al zaboravljam u real-time-u. Izgleda da nisam naučila lekciju. :)
Hahahaah ništa zato. :D
ReplyDeleteMožda budemo pametnije ujutru :)
типично религиозно размишљање, свих 10 божјих заповести избијају из ових цитата (посебно ово ничему се не дивити). укратко, само је бог вечан, а човек је део целине и не може да схвати шта је најбоље за њега, зато се мучи са мислима, емоцијама и одлукама. и опет цитирам јеротића: човек је дивно, божанско биће - погрешних одлука. и онда у екстремном случају, људи иду у манастир - само је тако могуће разрешити те конфликте. остали морају да живе са концептом греха. е сад, мени је ту одувек било занимљиво то што се људи сете религије само у тешким тренуцима. и онда прочитам код јунга да религиозност спушта либидо у несвесно, где се онда активира комплекс детињства и симболи оца и мајке :) па шта то значи, да кад засереш, а матор си да се жалиш мами и тати или једноставно признаш да си слаб, ти се обратиш вери, која те на симболичком плану врати на почетак и уради то исто :)
ReplyDeleteи још нешто, учини ми се да у прошлом посту имаш нешто против поезије николе врањковића, а он је већи теолог од овог данца: људи су сенке, што бледе, верују и славе подигнута чела и погнуте главе. уствари одлично си ово упаковала, неочекивано од тебе :)
A ti si lepo uklopio komentar, samo što ja neću reći da me to od tebe čudi. Sve stoji na svom mestu, i Jung i Jerotić i Nikola. Nisam protiv Nikole drobila, napala sam Wilde-a i Sartra, i ljubavne pesme uopšteno. Jer mi došlo vreme za refleksivnu poeziju. Evo Eliot, i on je bio "teolog", vidiš šta kaže:
ReplyDeleteGreh je potreban, ali
Sve će biti dobro, i
Svakovrsne stvari biće dobro.
Ako mislim, i opet, o ovom mestu,
I o ljudima, ne sasvim pouzdanim
Koji ni braća ni rođaci isu
No u nekima je naročiti dar,
A u svima ima zajedničkog dara,
udruženi u borbi koja ih deli...
I Soren jeste bio duboko religiozan čovek, samo što je, za razliku od Eliota kritikovao organizovanu religiju, pa je zato mome srcu bliži i draži. I Sartra sam htela tu negde da uglavim, iako me je nervirao, ali ne ide u isti post. Pa će biti neki drugi. Jer neki od nas kad nešto zaseru, a ne mogu da priznaju da su slabi, odgovore traže kroz filozofiju, umesto religiju. ;)
неочекиван избор теме :) сад видим да може и другачије да се чита :)
ReplyDeleteEh pa dobro je znati da još umem da iznenadim. :) ali, da, valja malo i poznavati autora pa da se zna kako post može da se čita. :)
ReplyDeleteкад је већ волшебно нестао пост са народњацима, лектиром и ајн ренд, могу и овде код јарета и пара у исто време, да окачим:
ReplyDeleteJednom prilikom su zatražili od Ajn Rend da predstavi osnovu objektivizma u najkraćim mogućim crtama. Odgovorila je:
Metafizika: objektivna stvarnost
Epistemiologija: razum
Etika: interesovanje za sopstveno biće
Politika: kapitalizam
Zatim je prevela ove termine na svakidašnji jezik:
1. Prirodu, da bi se njome upravljalo, moramo slušati.
2. Ne mogu biti i vuk sit i ovce na broju.
3. Čovek je sam sebi cilj.
4. Dajte mi slobodu ili smrt.
ставка 4. :)
ReplyDeletehttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8c/Chetniks_Flag.svg
Stavka 4: Ελευθερία ή θάνατος moto države Grčke. http://en.wikipedia.org/wiki/Eleftheria_i_thanatos
ReplyDeletea sad čekaj da ti nađem nešto za stavku 2, Ajn. :)
Stavka 2:
ReplyDeleteNemoj mi, Hektore mrski, o ugovorima zboriti
Kao što nema vjere međ ljudima i lavovima,
Kao što vuci i janjci složna nemaju srca, nego
Jedan drugom zlo neprestano sniva, tako ni ljubavi
Meni s tobom nema, među nama vjere biti neće,
Dok jedan od nas ne padne...
Nemam ćirilicu na ovom kompu, a trebalo je na ćirilici da iskucam, pošto kad sam naišla na ovaj prevod Ilijade, to je bilo kod nekog ko je pisao ćirilicom. :)
E sad, kako ja volim tu Ilijadu! (još jedna školska lektira) a vidi kako počinje: "Srdžbu boginjo pevaj Ahileja Peleju sina". Ali, pazi, to se ne oseća na srpskom koliko na grčkom. Μηνισ - srdžba, bes, ali božanski bes, neobuzdani, onaj koji ne poznaje posledice. To je vazda bilo u centru grčkog sistema vrednosti. :)
A evo imam nešto i za stavku 3: "Čovek je univerzalan, ali njegova univerzalnost nije data, ona se neprestano stvara …Ako čovek nije podložan preciznom određenju, to je zato što u početku nije ništa. Tek kasnije postaje nešto, i to ono što od sebe bude stvorio. …Čovek nije ništa drugo do svoj sopstveni projekt, on postoji samo u meri u kojoj ostvaruje sebe, te je u stvari samo zbir svojih postupaka, proizvod sopstvenog načina života. Optimističnijeg učenja od tog nema, jer čovekova sudbina je u njemu samom." Sartr
ReplyDeleteA post je nestao volšebno jer je ovaj blog cirkus, pa je u pitanju tačka sa nestajanjem. Biće jedan zamenski, samo da se skrpim malo sa vremenom. :)
што би рекао ђура, илији чворовићу, није што си мој брат, већ си стварно геније :)
ReplyDeleteČisto da ne prođe ovaj post bez narodnjaka: http://www.youtube.com/watch?v=DaERHs8Q93E
ReplyDeleteкуга. бијес.
ReplyDeleteбијес је твоја пјесма злокобниче,
акилејев инат бесмртан и страшан,
лоше успомене ахајцима нанесе,
красним јунацима подземља огади;
а смрт и пустош даривајући свуда,
не да се госте птице и псине,
ех, већ да божја воља буде испуњена.
то је почетак :)
а ако хогар страшни није деда краљевића марка, онда су и бес и инат "центар грчког система вредности" :))
ReplyDeleteKaže ovako: μῆνιν ἄειδε θεὰ Πηληϊάδεω Ἀχιλῆος οὐλομένην, ἣ μυρί᾽ Ἀχαιοῖς ἄλγε᾽ ἔθηκε...
ReplyDeleteU svakom slučaju, moram da nabavim taj tvoj prevod. :)
A što se tiče Hogara Strašnog i Kraljevića Marka, njima je zajednički predak možda bio Aleksandar Makedonski :) pa nije ni čudo što dele određene vrednosti, a o vrednostima tim pisao tvoj Niče, u Rođenju tragedije. Ako se dobro sećam, davno beše. Kaže, Grci su suštinski bili teški divljaci, ali to divljaštvo im je pomoglo da spoznaju dubok očaj i užas, bez čega ne bi bilo ni tragedije. :) Ako se dobro sećam, opet.
Evo i ja da priložim neku muziku :)
ReplyDeletehttp://www.youtube.com/watch?v=7isg_RXlU0E
у питању је превод џонија штулића.
ReplyDeleteтренутно је плато у проблему и продају џонијев комплет превода, који садржи илијаду (божанску:)), одисеју, херодота, аргонатутику, алексндријаду, пелопонески рат, умеће ратовања... плус пар књига о азри - укупно 14 књига за 5.000-, а до скоро је то коштало 16.200-, а ја сам у претплати то узео за неких 100 €.
мислим да вреди иако се џони коси са твојим ученим светоназором :) не знам како би реаговала да прочиташ, код херодота, да су хераклидовићи дошли из мале азије и освојили хеладу којом су владали 25 пасова. а тек на аргонаутима што би ти прескако мозак... али да не дирамо табу тему. рекох због превода, мислим да може и на комад - само илијада.
Znam, znam da je Štulić u pitanju, reče mi onomad neko. :) Hvala za informaciju, probaću da nađem Ilijadu... sad mi i ti Argonauti zvuče primamljivo, moj učeni svetonazor će samo profitirati od raznolikosti. A što se tiče osetljive teme, ja mislim da je pravo vreme. Jer ako ne sada, kada? :) ali, naravno, nećemo se složiti. :)
ReplyDeleteUzgred, slika se zove Znaci Potopa. ;)
ReplyDeleteне, прво да се сложимо да сам у праву па да причамо :))
ReplyDeleteRano je za totalnu kapitulaciju, ali vreme radi za mene...:)
ReplyDeleteкао прво не могу више да претурам по књигама :) пробао сам вечерас да извучем неке податке из херодотове историје, па ме је то одвукло предалеко за један коментар. јбг не могу семинарски рад да пишем, а скраћено не могу да се одразим како треба :)
ReplyDeleteможда касније само неки детаљ... али сам се сетио, кад помену рођење трагедије, како си са једним хипстером, коментарисала слику неке манекенке која као има грчку резонанцу. е сад ниче је тврдио да су грци живели у условима патње и ужаса, па су стога измислили олимп са лагодним и раскалашним животом, али се не сећам тачно, око чега сте се мимоишли ти и хипстер гледе манекенкине грчке резонанце? ко је ту видео патос а ко олимп?
и чисто да се зна где је античко доба у новом веку :)
ReplyDelete...
А тамо ђе је славно погинути,
Ништа друго не може бит славније!
Коме слава и сабља приличе,
Богаства му друга не пристоје!
И не зна се како је ко живио,
Али се памти како је ко умро!
Никакога живота ође није било,
нити смо му давали да зине!
Све је могло бити и овако и онако,
Али изгинусмо ко што смо обећали!
Само смо у смрти били прави,
А у свему другоме невјешти!
Не бисмо се да побиједимо,
Него да што више изгинемо!
Умирати могу само живи,
А живјети могу само мртви!
Гробови су црногорске куће!
од аутора који је написао и то да ако се земља окреће око своје замишљене осе, онда је то сигурно око мене, јер сам ја најзамишљнији :)
мислим, ако ово није "инат бесмртан и страшан", или "božanski bes, neobuzdani, onaj koji ne poznaje posledice"... и ако ови стихови нису могли ладно и у божанску илијаду, онда, јебига :) и још нешто, четири оцила су антички симбол, без обзира што су га у византији читали као 4 в или б... или што га неки срби читају као 4 с.
ReplyDeleteи на крају обећани детаљ: у књизи живка топаловића која се зове властела и срби, износи се одатак да су немањићи германског порекла, и да су као рудари дошли у србију, па се временом наметнули као владари, јер су се у међувремену обогатили и постали део властеле. иначе је тип био социјалиста, а живео је и стварао у немачкој. а немањићи су вододелница српске признате и непризнате историје. и још један детаљ (а није из ове књиге) сматра се да су се немањићи су са барбаросом код ниша веома лако споразумели :))
PORUČNIK TASIĆ Zatim, kad ispališ svu municiju, a neprijatelj i dalje nastupa - na bajonet, kad ti slome nož - na ruke, kad ti polome obe ruke na zube, kad ti izbiju i poslednji zub, sve dok mrdaš, dok te ima - napadaj! Kad te smrtno pogode, gledaj da im padneš nasred puta, da te zaobilaze, preskaču, sklanjaju - da im mrtav smetaš! Zatim, podoficira koji vikne: »Juriš, braćo!« odmah ću ubiti. Viče se samo: »Za mnom, braćo! Za mnom, braćo!« Tako podoficir viče ako je ispred stotinu vojnika, tako viče i kad ostane sam - i juriša. Najviše na svetu mrzim da vidim mrtvog vojnika i živog podoficira. Zatim, čast mi je obavestiti vas, bićemo na položaju koji će sačekati glavni
ReplyDeleteneprijateljski udar. Do tog položaja, odavde, sa padina Cera, ima ravno 28 kilometara. Te kilometre ćemo, kad zatreba... podnaredniče?
ĐORĐE Gospodine poručniče...
PORUČNIK TASIĆ Šta čemo raditi s tih 28 kilometara kad viknem: »Za mnom, braćo!«
ĐORĐE Gospodine poručniče, te kilometre ćemo pretrčati!
PORUČNIK TASIĆ Nećemo pretrčati. U žandarmeriji se trči, u vojsci leti! Preletećemo ih! Mi pripadamo bataljonima »strategijske rezerve«, što znači letećim bataljonima. Bićemo tamo gde je najteže. Zatim, ako ste ikad čuli za reč »povlačenje«, od danas je zaboravite. Tu reč, dok ste pod mojom komandom, dok su nam kuće i deca iza leđa, dok su nam rake očeva na pogled udaljene, tu reč iz mojih usta nećete čuti. Povlačenja neće biti. Svi se mogu povući, svi mogu preći na druge položaje, mi nećemo pedalj nazad! Za mene postoje dve komande: komanda Vrhovne komande i komanda moje zemlje, a zemlja je iznad svake druge komande, i ona naređuje samo: ni korak nazad!... Ko se osvrne, ugledaće cev moga pištolja, i to će mu biti poslednje što je ugledao. Ja i vi
smo, braćo, od naših kuća krenuli mrtvi - to da vam uvek bude na pameti; pošli smo mrtvi, nemamo šta da izgubimo. Ako Bog da pa pobedimo, u ovom ratu ćemo se roditi. U ovom ratu branimo otadžbinu - zemlju otaca naših, i borimo se za sinovinu - zemlju sinova naših. Između otadžbine i sinovine nas nema! Je l’ jasno?
VOJNICI Jasno, gospodine poručniče!!!
...
PORUČNIK TASIĆ o našoj vojsci austrougarske novine pišu, na prvim stranama, da smo dronjavi »opančarski bataljoni«. Ismejavaju nas, rugaju se sirotinji, jer smo vekovima po rovovima, u blatu do guše, na njihovim graničnim položajima, kao psi čuvari; dok se Evropa gradila, zidala, bogatila, dok je Evropa igrala, pevala, krala, dok je Evropa pljačkala, otimala i uništavala male i sirote narode kao što je i naš! Srbija danas ima 4 miliona duša, Crna Gora 280 hiljada, a AustroUgarska - 55 miliona! Oskar fon Poćorek sedi u Tuzli, pije konjak i sere kako će rat trajati dve nedelje. Rešili su, veli, da nas pregaze, pobiju i mrtve, na poslužavniku, odnesu u Beč 18. avgusta, na rođendan cara Franje Josifa. Mi smo, po Oskarovom planu, jedan od darova glavatom Josifu, koji će se obradovati mrtvom poklonu. Glavati Josif ima sve lovačke trofeje izuzev nas. Iznad kamina mu jedino nedostaju glave »opančarskih bataljona«! Godinama prete, godinama vrište kako »Srbija mora doživeti čelično kupanje«. Ja nikad ništa smrdljivije i poganije nisam čuo od pretnje da jedan narod bude okupan čelikom! Zato vam sad ponavljam: drugi oficiri će poštovati međunarodni dogovor o ratnim zarobljenicima, ja zarobljenika neću imati! Svi moji zarobljenici biće pobijeni »pri pokušaju bekstva«! Ko mi na decu krene, neće uspeti da digne ruke, da se preda, dobiće metak posred čela! Tu!
A što se tiče razgovora sa nekim hipsterom, ne pridajem im značaja dovoljno da bih pamtila. ;)
ReplyDeleteA one vizantijske simbole ću morati da istražim da bih mogla da dam smislen odgovor.
ReplyDeleteаух, уби ме са овим текстом у пола два ујутру.
ReplyDeleteкупи сутра "време" има одличан текст мухарема баздуља, на 6 страна, на основу фотографије са хитлеровог 52. рођендана, када му на поклон доносе принципову таблу из окупираног сарајева.
Pročitala, stvarno odličan, hvala na preporuci.
ReplyDeletePa, dobro, ovaj amblem Paleologa, sa četiri vita, može i da se tumači kao s, i poznati su odnosi Paleologa sa Nemanjićima http://en.wikipedia.org/wiki/Palaiologos kao i da su Paleolozi poreklom bili sitni makedonski vlastodršci. E sad, gde je tu veza sa Aleksandrom, ja to ne znam.
ReplyDeleteAli znam da mi ti Nemanjići nikad nisu bili nešto simpatični. A jedared mi neko reče, davno beše, da ako su Nemanjići osnivači srpske države, a osnivač dinastije Zavid, i uzevši u obzir da je nomen omen, šta možemo da očekujemo u Srbiji sem nemanje i zavist? :)
мени је омиљена дефиниција за историју била скуп лажи око којих смо се договорили, не знам одакле ми то. док нисам прочитао код леви строса да је истороја, савременом човеку, замена за мит - нисам прочитао бољу дефиницију. и не знам како боље објаснити ту поплаву најразличитијих интерпретација прошлости. рецимо, већ је једна девојка магистрирала у њујорку, пре неколико година, са темом средњевековног косовског наслеђа, а заправо о српским манастирима. то може да остане изоловани инцидент, али може да буде и иторијска научна чињеница за 200 година. и опет ће неко испадати будала када буде тврдио супротно. карахасан, турски историчар, тврди да мањеод 10% данашњих турака има антрополошке особине првобитних, као и што су хрвати, бошњаци и црногорци - већинским делом етнички срби, а тек ко су американци и северни и јужни итд.
ReplyDeleteово ти је добар пример за немањиће, чак и википедија тврди да то име није постојало у народу, тј да га је немања први понео. а већ сам ти наво шта је живко топаловић тврдио за њих, и то на основу немачких архива. погледај његову одредницу на википедији, кратка је, а имао је интересантан животни пут, заправо невероватан. и заиста су били не-мањићи, рудари и напрасна властела, насилници, оцеубице, конвертити, а и побили су огроман број старовераца. већ смо једном помињали васојевиће - који се сматрају немањићком лозом и њихове комшије староседеоце - србљаке. пуно примера - углавном неистражено. рецимо и то, карађорђева устаничка застава и грб су били дивља свиња на неком платну. једино логично објашњење је да је у римској традицији, дивља свиња била симбол народа балкана, који су били робови. скоро је на неком нашем локалитету откривена фигура неке римске жене из владарског сталежа, како седи а под ногом јој мртва дивља свиња. објашњење је отприлике то - освајачи и поробљени домороци. поента приче о аутохтоном становништву балкана, није да су виша раса и сл. већ управо супротно, али је тако у медијима извргнуто руглу. укратко, за мене је све то наратив и митоманија, па коме се шта више свиди. а официјелна историја ме углавном нервира, јер почива на аргументацији силе. па погледај само шта историја каже за 20.век, па закључи шта може да зна рецимо о 10в. п.н.е.
Primer nije moj, pozajmljen je, ali mi je bio simpatičan, upravo zbog odnosa jezika u značenjskoj strukturi i mita, jer mit je, u suštini sistem prenošenja poruka, dok je istorija nauka, ili bi to bar trebalo da bude. Slažem se, naravno, da je zvanična istorija proizvod dominantne kulture u određenom trenutku. Posle kao takva pređe u mit i naturalizuje se, predstavlja se kao prirodno stanje stvari, a krajnji rezultat je da se u potpunosti gubi veza sa činjenicama i prošlost postaje bajka kojom se servira ideologija i mitologija. To vezano za tu priču sa Kosovom, recimo, kako se grade apstraktne strukture o poreklu Šiptara, pa se prenose na konkretni nivo.
ReplyDeleteI sad da ja ne pišem seminarske o odnosu simbola i značenja, pošto mogu da pričam o tome samo sa semiotičke tačke gledišta, ne raspolažem informacijama jednostavno, ali misim da sam negde čitala da je neko tumačio ime Serb kroz servus tj. rob, tj da su Srbi bili porobljeni domoroci da ovim prostorima. A sad nemam pojma kod koga sam to pročitala. U svakom slučaju, mitomanija i sanjarenje o slavnoj prošlosti onda su tu kao kompenzacija, sasvim razumljivo. Neko beše rekao da je prošlost uvek lepša od sadašnjosti, a najlepša vremena ona koja nikad nisu bila.
I razmišljam... jeste, bes i inat. I maglovit jedan prkos prema životu uopšte.
јесте наука, али није егзактана. и онда имаш милоша ковића и дубравку стојановић, колеге са истог факултета, на истом месту су докторирали и предају а шта год да их питаш даће различит одговор, сем имена и датума :)
ReplyDeleteIstina sušta. I onda dođemo do zaključka da istorija ne može biti učiteljica života, no to može biti, recimo, filozofija. Možda. :)
ReplyDeleteIli pak se čovek neće nikada naučiti i "jedino čemu možemo pribeći je da pogrešimo opet, ili da napravimo bolje greške sledeći put." ;)
ReplyDelete