Doktore, a jesam li sad normalna?

(nastavak priče o internet-ovisnici)

Prostorija u potpunom mraku. U centru prostorije nalaze se dve jarko osvetljene plišane fotelje, jedna naspram druge. Ovisnica (žena u ranim tridesetim godinama, nonšalantno obučena, neuredne kose) i doktor (koji neumesno liči na Frojda) sede sučeljeni. Grčevito se drže za rukohvate kao da su pištolji. Scena podseća na momenat pred okršaj u špageti vesternima.

Doktor: I? Ima li čega novog od prošle nedelje? Jeste li ukinuli sve naloge na društvenim mrežama i forumima, kako sam Vam savetovao?
Ovisnica: Facebook, Twitter, G+, Instagram, Myspace, Flickr, LinkedIn, onda članstvo na forumima Baštovanstvo u akvaristici, Budi sam svoj doktor, Radosti grnčarije u penziji, Kukičanje sa Ankom. Čak ni na Blicu više komentare ne pišem...
Dr: Jeste li ukinuli i naloge pod Vašim imenom i one pod pseudonimima?
O: Sve, baš sve. Eto, najteže mi palo da ukinem nalog na Google plusu, na kojem sam strancima propagirala prirodne lepote Srbije, naše umetnike, pisce, naučna i sportska dostignuća. Stvarno sam bila uspešna u tome, imala sam i po tridesetak pluseva po postu, ali udavila sam ga. Nalog.
Dr: Kako provodite slobodno vreme?
O: Čitam. Čitam puno. I gledam serije. Ima sjajnih serija, nisam mogla da verujem šta sam sve propuštala. House of Cards, Boardwalk Empire, Breaking Bad... nisam ni znala da postoje! Potom, radim po kući, perem kupatilo, usisavam, peglam. Pronalazim da su manuelni poslovi efikasan ventil za anksioznost. A i počela sam opet da slikam i generalno srećna sam što najzad koristim ruke za nešto više od kuckanja po tastaturi.
Dr: Izlazite?
O: Ponekad na ručak ili kafu sa drugaricama.
Dr: Koliko često proveravate mejl dok ste u izlasku sa drugaricama?
O: Svega nekoliko puta. Ali samo poslovni.

Tišina.

Dr: S kim se dopisujete?
O: Ni sa kim.
Dr: Ni sa kim?
O: Ni sa kim.

Tišina.

Dr: A na poslu? Šta radite na poslu u slobodnim trenutcima?
O: Pa dobro, eto, dopisujem se sa koleginicom Isabelom iz Ditch Hitch Machinery Barcelona, koja je pre tri meseca dobila preslatku ćerkicu, ali je morala već da se vrati na posao, pa sada pati jer retko viđa dete. Muž joj je, znate, otpušten još pre godinu dana, nezaposlen, teško žive, zavise od njene plate...
Dr: Dalje?
O: Okej. Odgovorila sam par puta onima što se predstavljaju kao afrički diktatori koji bi rado na moj račun uplatili milione evra.
Dr: Ne verujete valjda u to?
O: Zaboga, znate da bar ja ne verujem ni u šta. Nego volim da se igram. Predstavila sam se kao bivša direktorka Geneksa koja je već oprala milione za Siemens preko fabrike za preradu smrznutog mesa i nekolicine firmi na Kipru. Ponudila sam im plodonosnu saradnju, ali nisu se više javljali.

Doktor trlja čelo vrhovima prstiju.

O: A tu je i Nikos Papahristos.
Dr: Šta je tu?
O: Nikos Papahristos.
Dr (težak uzdah): Nastavite.
O: Vidite ovako. Naručio nam Koma Komerc pre neki dan 3 zegerova prstena, jedan relej, 48 navrtki i 1.500 iskopnih zuba sa dijamantskim vrhovima za RT115 trenčer sa iskopnim diskom. Hitno, od petka za ponedeljak. Mi naravno nismo imali 1.500 iskopnih zuba na stanju i naravno da je to bila moja greška jer nisam mogla da predvidim da će nam ikada iko tražiti odjednom tu količinu. Okrenem odma Isabelu u Barseloni, ali oni ne mogu da isporuče na vreme. Uvatim da zovem sva predstavništva u regionu. Beč ima, al ne daju. Mađar mi spusti slušalicu. Na kraju u Solunu iskopam Nikosa koji em ima 1.500 zuba na prodaju, em špediter ima kamion baš tu u njegovom kraju, ali je iz nekog razloga izgubio kontakt sa vozačem. Uverava me da će ga pronaći u najkraćem vremenskom roku. Potkraj radnog dana, kamiondžije nigde, ja doživljavam nervni slom i zovem Nikosa.
Dr (podsmešljivo): I šta kaže Nikos?
O: Pa zvala sam da ga obavestim da imamo problem i da vidim jel on možda ima koju ideju, ali sam se posle treće rečenice od tog silnog stresa rasplakala. Ali sam se bar strateški rasplakala na grčkom.
Dr: Rasplakali ste se na grčkom?
O: Na grčkom. A znate kako stranci najvole da im se obratite na njihovom jeziku kada je reč o  poslu.
Dr: Ne znam. Nikada nisam radio u prodaji, bogu hvala.
O: Elem, raspilavi se Nikos. Em ženske suze, em helenofilija, kaže ostaćemo na vezi, nešto će se već smisliti. Ne budem lenja. Odmah reaktiviram LinkedIn nalog... dobro, i Facebook nalog kako bih ga kontaktirala, i kad sam videla slike, malo je falilo da se strmeknem sa stolice. Pa čovek izgleda kao da ga je Praksitel lično vajao!
Dr: Znate, ove stvari možete da pričate i prijateljici koja Vam verovatno neće naplatiti 30 evra da vas sluša sat vremena.
O: Zlaćano smeđe kovrdže, bronzan ten, jaka vilica, beli zubi dva reda bisera. A oči! Tirkizno plave, sigurno sijaju u mraku, da ga gledaš u oči po ceo dan da ti ne bude dosadno!
Dr: Oduvek ste bili površni.
O: Pet minuta nakon što mi je prihvatio prijateljstvo, eto ti njega, zove da pita jesam li se pribrala, jesam li dobro i gde sam to naučila grčki. Ja rekoh to za grčki duga priča, a da li sam se pribrala - jesam ali sam još u smrtnom strahu od otkaza.
Dr: A on?
O: On pita otkud tako nežno žensko biće u tako prljavom muškom poslu, ja rekoh jebiga, Srbija, daj šta daš. A kako je on završio u niskogradnji? Pa preuzeo je porodični posao nakon što mu je stariji brat otišao u mornaricu, eto, bilo je šteta da propadne sve što su otac, deda i pradeda stvarali. A čukun deda je sakupio prvobitni kapital. Bio je najpoznatiji duborezac u grčkoj Makedoniji, čak mu je ondašnji sultan u egzilu, Abdul Hamid, koji je i sam bio iskusan u tom zanatu i pravio sopstveni nameštaj za Jildiz palatu u Istambulu, dozvolio da izradi ormane za vilu Alatini u kojoj je bio u kućnom pritvoru. Ja rekoh, jel to zli sultan Abdul Hamid koga 1909. svrgoše mladoturci i poslaše u izgnanstvo u Solun, odakle se vratio tek 1912. kada je Hasan Tahsin Paša predao Solun Grcima bez ispaljenog metka? Kaže jeste, otkud znam. Otkud? E Niko, Niko, pa ja sam ti zaljubljenik u grčku istoriju. Kakva koincidencija, i on je!

Doktor gleda u neverici.

O: I onda se zapričasmo. Preko mladoturaka do Kemala Ataturka i pogroma Grka i Jermena u Smirni. Onda pređosmo sa istorije na filozofske teme, preko Heraklita i Aristotela nekako stignemo do Šeika Bedredina iz Simavne. Čovek je riznica informacija. Kao da nije dovoljna retkost sresti nekog da je lep i pametan, još u ovom poslu... znate kako to ide.
Dr: Ne znam, na sreću. Nego recite, koliko ste vremena proveli na telefonu u roku od dvadeset i četiri časa?
O: Svega sat vremena.
Dr: Koliko mejlova?
O: Pedeset i sedam. Negde oko pedesetog, kaže on da će da natovari zube na Kedija i da vozi direktno za Beograd. Ja kažem da nema potrebe, možemo da se nađemo na pola puta u hotelu Romantika na Dojranu.
Dr (izbečeno): I? Jeste li otišli?
O: Ma jok. Deset minuta nakon što smo se oko svega dogovorili, zove me špediter. Pronašli su kamiondžiju ispod stola u nekoj kafani, otreznili ga i poslali ga na Nikosovu adresu da preuzme zube. Posle smo se samo složili da se roba švercuje da bismo izbegli carinu, a da naplati kroz sledeću fakturu.
Dr: I? Šta je bilo posle?
O: Ništa.
Dr: Pa javlja li se?
O: Ne. Valjda se smorio.
Dr (uzdiše gledajući u nedefinisanu tačku u daljini): Dešava se. Prekomerna komunikacija ume da obesmisli kontakt.

Disclaimer: This is a work of fiction. All characters, businesses, places and events are either imaginary or used in a fictitious manner. Any resemblance to actual persons and actual events is purely coincidental.