Putovanje za Kiteru

“Čujem da dolaziš, Smrti. Pobegao sam ti pet puta: u pet ratova, po zatvorima, pred streljačkim vodom. Pobegao sam ti. Čujem te, čujem da dolaziš, čujem te."

Grčki građanski rat su od 1946. do 1949. vodile vojne snage grčke Vlade, koju su podržavale Amerika i Engleska, i Demokratska Vojska Grčke, vojna ruka komunističke partije, koju smo podržavali mi, jelte, pa Bugari i Albanci.  Da skratimo dugu priču, ovi prvi su pobedili, Grčka ušla u NATO i postala čedo evro-atlantske alijanse, takoreći postali su dobri momci na ovim prostorima. Neki analitičari vide grčku ekonomsku krizu danas kao zaveštanje građanskog rata zbog toga što su zapadne sile pumpale novac svojim mezimcima na Balkanu, kako bi učvrstili poziciju vladajuće elite i ojačali vojne snage. Naime, ovaj novac je našao put do šireg spektra džepova i stvorio klimu nerazumnog trošenja i očekivanja da će pare uvek doći u vidu paketa pomoći od nekud.

Baš juče pričam o ovoj temi sa svojim bratom, koji je jedan od onih što se na ovom blogu ne loguju... a danas naletim na netu na preporuku za film Putovanje za Kiteru. I kako su teme povezane, a ja veliki ljubitelj koincidencija, morala sam da pogledam.

Spiros je stari komunista koji se borio u građanskom ratu. Posle trideset i dve godine u egzilu, provedene gde drugde do li u Sovjetskom Savezu, vraća se on u Grčku.

Stiže brodom "Ukraina", sam, sa koferom i violinom. Na dokovima ga čekaju odrasli sin i ćerka, pa se lepo upoznaju i odvedu ga kući kod napuštene mu žene, koja ga je tridset dve godine verno čekala. Tamo se sreće sa starim prijateljima i rođacima, koji su se okupili da ga pozdrave. Potom, uđe u sobu da porazgovara sa Katarinom, svojom ženom, da bi ona istrčala uplakana, a Spiros napustio kuću i otišao u hotel. Kasnije saznajemo da Katarina nije bila srećna kad je čula da je Spirosu, dok je bio u izgnanstvu, neka žena "jednog dana spremila obrok, popravila mu košulju... tako da imam troje dece tamo." Eh te Ruskinje. Dobra Katarina mu oprosti i samo ga jedared pita kakva je ona druga.

Narednog dana, cela porodica se zaputi u Spirosovo selo na nekoj planini u Makedoniji. Grčkoj Makedoniji. U selu je živeo dok se borio za komuniste u ratu. Dočeka ga njegov neprijatelj Antonis koji mu kaže: "obojica smo izgubili."

Selo izgleda zapušteno. Stanovnici su se dogovorili da svoju zemlju prodaju investitoru koji je nameran graditi: winter ski resort. Razgovaraju o tome u većnici i ističu da svi moraju da potpišu kako bi ugovor bio validan. Kad to čuje, Spiros poruši neke međe, uzme lopatu u ruke i uzme da kopa kako bi pokazao da on svoju zemlju ne da. I tako upropasti posao sa investitorom. Svi u selu ga mrze, govore mu da je mrtav i da ne postoji jer je bio osuđen na smrt četiri puta, spale mu drvenu kolibu, traže da bude prognan i policija dolazi po njega. Sprovedu ga u luku kako bi ga izgnali, ali kako je jedan brod isplovio, a na drugi odbijaju da ga prime, vlasti ga izbace na platformu koja se nalazi u međunarodnim vodama, dok ne odluče šta da rade sa ovom osobom koja jednostavno ne razume novu Grčku i za koju u njoj mesta nema.

A onda mu se pridruži njegova stara, dobra Katarina. Valjda zbog života provedenog u čekanju nije znala šta drugo da uradi nego da prihvati svoj usud i propast. Spiros onda otkači konopac kojim je platforma vezana za sidro i tako njih dvoje, ukrcani zajedno za Kiteru, otplove u beskrajnu plavu prazninu. Jer za nekoga je put za Kiteru putovanje bez kraja i cilja.

Antoine Watteau, Ukrcavanje za Kiteru, delo koje slavi ljubav i prikazuje
bezbrižni život francuske aristokratije s početka 18og veka.

Al pre nego što je otišao iz sela i sa sveta, odigrao je Spiros jedan ples na groblju u čast svojih mrtvih drugova i prošlosti u kojoj je ipak postojao.

Putovanje za Kiteru - Jorgos Dalaras

Ranjeno srce ne nalazi leka u zaboravu
Izgubljeno je u hladnim vetrovima dalekog Severa

I sve vreme čeka trenutak povratka
Brod će u luku uploviti, a ptica sa mora u naše snove

Ponovo su te dodirnule hladnoća i usamljenost sveta
Kako ćeš izlečiti staru ranu duboko u duši?

I sve vreme čeka trenutak povratka
Brod će u luku uploviti, a ptica sa mora u naše snove